Jugoslavija - 1920.

JOK je u Antverpen poslao jedanaestočlanu ekipu, tačnije fudbalsku reprezentaciju koja je 28. avgusta 1920. godine na olimpijskom turniru odigrala svoj prvi međunarodni meč – neuspešno. Izgubili su od Čehoslovačke sa 7:0 (3:0) golovima Jande (3), Vanjika (3) i Sedlačeka.

REZULTATI I PLASMANI

• FUDBAL (14 ekipa iz 14 zemalja)
  JUGOSLAVIJA eliminisana u kvalifikacijama
  (Dragutin VRĐUKA, Vjekoslav ŽUPANČIĆ, Jaroslav ŠIFER, Stane TAVČAR, Slavin CINDRIĆ, Rudolf RUPEC, Dragutin VRAGOVIĆ, Antun DUBRAVČIĆ, Emil PERŠKA, Ivan GRANEC, Jovan RUŽIĆ)
  Rezultat: Jugoslavija - Čehoslovačka 0:7 (0:3)

Fudbaleri su na spisak olimpijskih putnika došli gotovo u poslednji čas na inicijativu Zagrebačkog nogometnog potsavza, budući da je raniji stav Jugoslovenskog olimpijskog komiteta bio da u Belgiju putuju lakoatletičari. U Beogradu je petog jula čak održano i izborno takmičenje za sastav atletske ekipe, međutim postignuti rezultati nisu davali previše izgleda za uspeh na olimpijskoj sceni.
Jugoslovenski nogometni savez, čije je sedište bilo u Zagrebu kao i sedište JOK (tada Jugoslovenski olimpijski odbor), uputio je zvanični predlog da u Antverpen putuju fudbaleri.
Predlog je prihvaćen i ostalo je samo da se obezbedi 40.000 belgijskih franaka, za zemlju koja je u ratu doživela teška razaranja, velika suma. Ipak, uz posredovanje načelnika Ministarstva prosvete komediografa Branislava Nušića Vlada je izdvojila traženu sumu. Ona je „pokrivala” troškove za jedanaest fudbalera, ali ne i za trenere, dok putovanje rezervi nije ni uzimano u obzir, pošto po tada važećim pravilima tokom igre nisu bile dozvoljene zamene – čak ni u slučaju povreda.
Budući da je sve činjeno u poslednji čas (čak je i prijava za učešće na Igrama zakasnila) naši olimpijci stigli su u Antverpen, posle tri dana i tri noći provedenih u vozu, u petak u podne, a u subotu u 10 časova čekala ih je prva utakmica.
Na teren protiv strašne Čehoslovačke, najvećeg favorita turnira, prvi savezni kapiten dr Veljko Ugrinić-Čiko izveo je jedini mogući sastav: Dragutin Vrđuka, Vjekoslav Zupančić, Jaroslav Šifer, Stane Tavčar, Slavin Cindrić, Rudolf Rupec, Dragutin Vragović, Antun Dubravčić (kapiten), Emil Perška, Ivan Granec i Jovan Ružić.
U ekipi se, ipak, našao jedan „atletičar”. Naime, Jovan Ružić, jedan od najboljih fudbalera svog doba u želji da učestvuje na Olimpijskim igrama učestvovao je na izbornom atletskom takmičenju i pobedio u skoku udalj i troskoku, ali je sticajem okolnosti postao olimpijac u fudbalu.
Susret sa Čehoslovacima počeo je pehom. Najbolji igrač Rupec u 10. minutu teško je povređen u jednom oštrom startu i “plavi”, koji su igrali u belim dresovima (na grudima umesto grba koji nova zemlja još nije imala nosili su prišivene trobojke, tek usvojene zastave), do kraja utakmice igrali su sa igračem manje.
Odlične odbrane golmana Vrđuke nisu bile dovoljne da se izbegne ubedljiv poraz, pogotovo što su u drugom poluvremenu gotovo svi igrači ostali bez snage, delom zbog napornog putovanja, a delom zbog činjenice da ih je bilo jedan manje.
Čehoslovačka je pobedila sa 7:0 (3:0) započinjući pobedničku seriju u kojoj su pali Norvežani (4.0) i Francuzi (4:1), a koja je prekinuta u finalu. Protivnik je bila Belgija, domaćin Igara, ali i sudija Luis (Engleska) koji je tendencioznim suđenjem naterao Čehoslovake da u 38. minutu napuste teren. Zbog toga su diskvalifikovani i ostali bez medalje.

Prva fudbalska reprezentacija Jugoslavije:
Rupec, Dubravčić, Ružić, Perška, Tavčar, Šifer, Vrđuka, Vragović, Cindrić, Granec, Zupančić