Dr Veljko Narančić

Atletski reprezentativac dr Veljko Narančić (1898. – 1983) bio je učesnik Igara 1924, 1932. i 1936. godine.
U Parizu 1924. bio je 8. u bacanju diska u konkurenciji 32 takmičara iz 18 zemalja (37,35 m), a u bacanju kugle 12. u konkurenciji 28 bacača iz 15 zemalja (13,21 m).
U Los Anđelesu 1932. bio je pretposlednji, 17. u bacanju diska (36,51 m).
U Berlinu 1936. ispao je u kvalifikacijama u bacanju diska.
Posebnu pažnju zaslužuje Narančićevo učešće na Igrama u Los Anđelesu. Jugoslovenski olimpijski komitet nije bio zainteresovan za Igre zbog visokih troškova dugog putovanja. Dr Veljko Narančić, zubar iz Zagreba i profesor iz Zemuna Vilim Mesner (1904.- 1988), službenik Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda i učesnik Igara u Amsterdamu, odlučili su da otputuju u SAD i izađu u susret našim iseljenicima koji su od Ministarstva tražili da se u Los Anđelesu takmiče i naši sportisti.
Narančić i Mesner otputovali su u SAD, delom iz pomoć Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda (zadatak im je bio da prouče uređenje fizičke kulture u SAD i organizaciju Igara), a delom sopstvenim sredstvima, a za Igre ih je prijavio Milivoje Naumović, jugoslovenski konzul u San Francisku. Međunarodni olimpijski komitet prihvatio ovu prijavu a sa tim se složio i Sigfrid Edstrem, predsednik Međunarodne atletske federacije i budući predsednik MOK, i jugoslovenska zastava se našla na Stadionu „Koloseum” uz 36 ostalih zastava zemalja učesnika. Narančić, iscrpljen dugim putom nije postigao rezultat koji je želeo, ali je sačuvao kontinuitet učešća jugoslovenskih sportista na Igrama, budući da se njegov saputnik Mesner povredio i nije startovao, pa ga ni nema na listi učesnika.
Zvuči neverovatno, ali JOK je uputio protest MOK što je Narančiću dozvoljeno da učestvuje na Igrama iako ga nacionalni komitet nije prijavio, a predsednik MOK Anri de Baje-Latur se na sednici u Beču 1933. javno izvinio Jugoslovenskom olimpijskom komitetu.
Veljko Narančić je bio član zagrebačke HŠK Konkordije, jedno vreme i potpredsednik Jugoslavenskog boksačkog saveza. Posle Drugog svetskog rata vodio je zdravstvenu službu FISAJ (Fiskulturni savez Jugoslavije), 1947. u Rijeci je osnovao prvu sportsku ambulantu, a bio je i počasni član Udruženja lekara sportske medicine Jugoslavije.