OLIMPIJSKA REVIJA
 

INTERVJU

Mogao bih mnogo želja, planova, ideja da nabrajam. Među prvima je i namera da unapredimo naše obraćanje javnosti, da ne budemo na začelju “raspoloživih” vesti. Zbog toga me posebno raduje sponzorstvo ugledne kuće, “Večernjih novosti” - sa listom “Sport”, kao najstarijim popularnim glasilom o sportu –  da  u svojim izdanjima  izveštavate o svim našim aktivnostima, i još više od toga, što ćete nam svojim velikim iskustvom pomoći u komunikaciji sa javnošću.

IVAN ĆURKOVIĆ, PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE OCENJUJE KAKO TEKU PRIPREME ZA PEKING I NAJAVLJUJE SLEDEĆE POTEZE IZ OLIMPIJSKE KUĆE

SRPSKA ZASTAVA NA KINESKOM ZIDU
 

Srbija se posle gotovo sto godina pojavljuje na sportskim i svim drugim duhovnim poljima, pod imenom koje je u dugoj istoriji s ponosom nosila, i to u času kada nam mnogi vetrovi duvaju u prsa. To sve sportiste, stručnjake, rukovodioce i navijače treba da nosi dodatnom snagom.

Ne želim da se bavim prognozama i sejem optimizam, ali tvrdim da je naš olimpijski projekat  stručno utemeljen i nije spisak želja već realnih procena. Nedavno sam bio u Kini i tamo se još jednom uverio kako snažna olimpijska ideja objedinjuje i tu najmnogoljudniju zemlju.

Kada delegati Skupštine Olimpijskog komiteta, i sami sportisti i ljudi sporta, na izbornoj sednici predsedničkom kandidatu izraze aklamativnu podršku, onda je to najviše priznanje koje jedan sportista može dobiti. To priznanje doživeo je Ivan Ćurković, proslavljeno golmansko ime beogradskog Partizana, nekadašnjeg francuskog šampiona Sent Etjena i jugoslovenske reprezentacije. Prihvatio je vođenje Olimpijskog komiteta u delikatnom trenutku, s jedne strane, “predsedničke krize” koja je pretila ozbiljnim posledicama po čitav sport i sa druge, bojkota crnogorskih delegata i zahteva za redefinisanjem odnosa, na političkom planu sve vidljivijeg razdvajanja državne zajednice Srbije i Crne Gore.

- Skoro apsolutna jedinstvenost Skupštine da ja preuzmem predsedavanje Olimpijskim komitetom, učinila je da bi odbijanje bilo pogrešan potez - kaže Ivan Ćurković. - Bez obzira na to što sam bio duboko svestan višestruke krize, koju i vi naglašavate. Ali, ta jedinstvenost me je i ohrabrivala da ću imati s kim da odaberem pravi put i da ćemo na tom putu biti jedinstveni. Dakle, i snažni. To je bio moj dug prema sportu i lična moralna obaveza da tome pristupim bez kalkulacija.

Nekoliko “vezanih” pogrešnih koraka ozbiljno je bilo narušilo institucionalni integritet OK. Koliko je taj drugi put mogao odvesti stranputicom i OK i srpski sport?

- Taj “drugi put” je bio jedna fikcija, zabluda, sam po sebi stranputica, jer nije sledio prirodu sporta. Ostajanje na njemu, svakim danom bi nanosilo nove štete. Srećom, nije predugo trajalo, pa mostovi za povratak nisu porušeni.

Svojevremeno je predsednik MOK Samaran s neskrivenom blagonaklonošću pozdravio izbor Kićanovića za predsednika JOK.  Posle svih unutrašnjih potresa, kakav je sada međunarodni ugled OKS?

- Šteta je bila velika, najpre u očima naše javnosti, pa i u međunarodnim relacijama. Poverenje u OK je bilo poljuljano, i to s razlogom, ali obnova teče apsolutno dobro. Samaran je odao Kićanoviću zasluženo priznanje, a današnje rukovodstvo će opravdati, pa i uvećati, poverenje MOK, te moćne organizacije svetskog ugleda i značaja.

Posle legendarnog osnivača Svetomira Đukića postali ste drugi predsednik OK Srbije kao samostalne države, čime ste stekli trajno mesto u istoriji srpskog olimpizma. Koliko je ta činjenica možda uticala da ličnim primerom postavite nove standarde u vođenju OK?

- Veoma sam ponosan što mi je vreme pružilo takvu izvanrednu privilegiju. Osećanje ponosa se meša sa osećanjem odgovornosti koju ja, inače, naglašeno osećam, naročito kada su u pitanju ozbiljne stvari. Ipak, pun sam samopuzdanja i zbog toga što sam okružen velikim brojem sposobnih i vrednih ljudi, a vreme će biti najbolji sudija.

Važna je i podrška države i resornog ministarstva novom kursu za koji ste se, zajedno sa Predsedništvom, opredelili?

- Olimpijski komitet ne može da bude ostrvo. On je neodvojivi deo društva i države. Svest o tome i u državi i u sportu mora da bude jasno prihvaćena i poštovana. Za ovo vreme, od kada sam na čelu OK, rekao bih da se ta uzajamnost produbljuje, da je poverenje i razumevanje povećano. Nismo naišli ni na jedna vrata koja nisu bila otvorena za razgovore i naši argumenti se uvažavaju. Verujem da smo na početku puta koji nas vodi ka dobrim rezultatima i usklađenim odnosima i očekivanjima.

Oblast sporta je, čini se, mnogo uređenija nego samo pre dve ili tri godine. Mnoge inicijative su u tom smeru kretale upravo iz olimpijske kuće?

- Nisam još za sabiranje i bilansiranje naših inicijativa. Ostajem kod uverenja da su zasad najveći rezultati uzajamno poverenje, dobra volja i realan odnos države prema potrebama sporta, i razumevanje sporta za mogućnosti države. Ta atmosfera razumevanja i poverenja prvi je značajan rezultat.

Zakonom o sportu mesto i funkcija OK trebalo bi da bude sasvim precizno pravno utemeljena. Kakva je vaša vizija uloge OK u razvoju sporta?

- U svim segmentima sportskog pokreta velika su očekivanja od zakona o sportu. Već i samo to je dokaz da su odnosi vrlo nesređeni, zadaci pojedinačno nejasni i prepleteni, odgovornosti često bez jasno ispisane adrese. Uređenje tih odnosa danas je prioritet za razvoj sporta. U piramidi organizacije sporta, Olimpijski komitet vidim kao vrh te piramide, kao kohezionu snagu sporta, koja objedinjuje sve njegove delove. Objedinjuje ih ne toliko organizacionom šemom, već idejama, ambicijama, osećanjem uzajamnosti, zajedničkim ciljem.

Sve češće govorimo o krizi rezultata naših najboljih selekcija, koji su uzroci tome? Kako ubuduće održati nivo pređašnjih uspeha?

- Onaj ko bi poricao krizu rezultata, naročito u nekim kolektivnim sportovima, govorio bi o svom zamućenom pogledu. Svi sportovi na univerzalnom planu u stalnom su usponu. Drugi su nas prestigli prvenstveno zato što mi nismo uspeli da unapređujemo sopstveni korak, kojim smo nekada bili ispred drugih. Izolacija, politički pritisci i ograničenja, ekonomsko siromašenje, nikoga ne bi ostavili bez negativnih posledica. Mi bismo izneverili prirodu sporta, ako bismo se zadovoljavali pričom o objektivnim teškoćama i time umrtvili sopstevno pregalaštvo. Sport pre svih, treba da digne glavu, jer je u njemu najviše vitalnosti. U tome je važna karika stručni rad. Našim stručnjacima moramo omugućiti uvid u rad i otkrića onih koji su najdalje otišli, najviše otkrili novog, usavršili ono čime smo i mi nekada osvajali vrhove.

U poslednjem intervjuu, koji ste dali “Večernjim novostima”, pomenuli ste “pet krugova naše olimpijske, nacionalne, sportske, ljudske i pobedničke nade” na putu do Pekinga. Možete li još više razviti tu zanimljivu misao za ovaj trenutak, sportski i politički?

- Srbija se posle gotovo sto godina pojavljuje na sportskim i svim drugim duhovnim poljima, pod imenom koje je u dugoj istoriji s ponosom nosila, i to u času kada nam mnogi vetrovi duvaju u prsa. To sve sportiste, stručnjake, rukovodioce i navijače treba da nosi dodatnom snagom. Svako mora da prihvati istinu da je deo naroda u kome je svaki pojedinac u prilici i obavezi da doprinese njenom ugledu, međunarodnoj afirmaciji, imenu i uvažavanju. I olimpijski krugovi su, naročito oni, taj krug časne nade i volje.

Olimpijski projekat “Peking 2008” je ambiciozniji od dva prethodna. Koliko je slogan “više takmičara i medalja” stvarno moguće pretočiti u pobedničku radost i sjaj trofeja?

- Od projekta do medalja je dalek i težak put. Ne želim da se bavim prognozama i sejem optimizam, ali tvrdim da je projekat stručno utemeljen i nije spisak želja već realnih procena.

Reč je o državno-sportskom projektu. Da li saradnja teče predviđenom dinamikom ili je privremenim finansiranjem dovedena u pitanje ?

- Nije sve kako bismo hteli da bude, pa ipak smo protiv toga da sada pravimo alibije za nešto što će se desiti ili se neće desiti.

Olimpijske igre su najveće, ne samo sportsko, nadmetanje našeg doba. Pokazuje to i primer Kine, domaćina narednih igara. U čemu je snaga olimpijske ideje, olimpijskog duha, olimpizma kao zbirnog pojma?

- Nedavno sam bio u Kini i tamo se još jednom uverio kako snažna olimpijska ideja objedinjuje i tu najmnogoljudniju zemlju u želji da bude dobar domaćin. Kada se objedini milijardu i po želja u jednu, onda ne treba sumnjati da će biti upravo tako.

ISKUSTVO IZ TOKIJA

SVI KAO JEDAN

Učestvovali ste na OI u Tokiju 1964. Koje pozitivno iskustvo nosite sa tih igara, iako  naš fudbalski tim  tada nije odbranio rimsko zlato?

- Sa uzbuđenjem se sećam te atmosfere zajedništva, kada se mnogobrojna olimpijska ekspedicija ponaša kao jedan čovek, kada iste radosti i tuge ispunjavaju sve odreda. Takav duh može da se stvori samo na Olimpijskim igrama.

VEČNI KUBERTEN

VIZIJA ZA SVA VREMENA

Bili ste predsednik Jugoslovenskog odbora Pjer de Kuberten. Zašto je on “naš savremenik”, kao što je to Šekspir, na primer? Koliko se olimpijski pokret udaljio od svojih izvornih principa?

- Olimpijski pokret se razgranao tako da danas nema sfere života u kojoj se ne oseća. To nisu mogli da predvide ni očekivanja velikog vizionara Kubertena, čiji se optimizam višestruko ostvario i nadmašio. Ali osnovica svega ostaje i poštuje izvorne principe, čiji je najvredniji rezultat ono što zovemo olimpijskim duhom, kao zbirom i ravnotežom ambicije, volje i entuzijazma, a nad kojim uvek stoji moralna norma.

POZNANSTVO SA PREDSEDNIKOM MOK

ROGOVA VRATA UVEK OTVORENA

Dugo se poznajete sa sadašnjim predsednikom MOK Žakom Rogom. Možete li nešto reći o značaju ličnih veza u rešavanju pojedinih pitanja u sportu, ulozi sportske diplomatije?

- U poslednje vreme naročito, kao da je zavladala moda da se najznačajnije ličnosti svetskog sporta proglašavaju prijateljima sa našim sportskim funkcionerima. Ispada da su svuda oko nas prijatelji Roga, Blatera, Platinija. To, naravno, nije istina, a nije ni sasvim neophodno da bi se dobro sarađivalo sa njima. Vi ste dobro odmerili kada ste rekli da se dugo poznajem sa predsednikom MOK. To je tako i omogućuje mi da se sastanem sa njim kad god za to imam ozbiljne razloge, a tu mogućnost ja nikada neću zloupotrebiti. Za gospodina Roga, kao i većinu sveta koja ga zna, imam najviše uvažavanje, pa i radost što je takva ličnost na čelu MOK. Verujem da i on za mene ima određeno uvažavanje. Sportska diplomatija je veoma moćna stvar, ali samo onda kada iza vaših diplomatskih poteza stoje istinske sportske i organizacione vrednosti.

EJOF U BEOGRADU

DOBAR UTISAK

VEĆI UGLED

Kakve efekte može imati poseta predsednika MOK Beogradu u vreme održavanja EJOF, budući da je Žak Rog lično začetnik tog takmičenja?

- Predsednik Rog će posetiti Beograd i ni najmanje ne sumnjam da će naš grad ostaviti utisak koji će povećati naš ugled u MOK.

U promociju Letnjeg olimpijskog festivala mladih koji će od 22-27. jula u Beogradu okupiti čak 3.500 sportista uključili su se i Bob Bimon i Majk Pauel, promoteri Beogradskog maratona.

PREDSTAVLJANJE U PEKINGU

BEZ GLANCANJA LAŽNIH SLIKA

Kako će Srbija biti predstavljena u Pekingu van sportskih borilišta?

- Nećemo glancati lažne slike, ali ćemo na dostajanstven i odmeren način pokazati naše vrednosti, kojih svakako nije malo.

KAKO MOK POMAŽE

PODRŠKA NA DVA NAČINA

Na koje sve načine MOK pomaže nacionalnim olimpijskim komitetima?

- Pomoć MOK nama i svetskom sportu se meri na dva načina. Prvo, određenom materijalnom podrškom kroz instituciju Olimpijske solidarnosti, sa strogo određenom namenom, i mi to do kraja poštujemo. I još važnije, MOK je snažna armatura svetskog sporta. On svojom magnetnom snagom, svim svojim delovima emituje nove impulse da održe njegove visoke standarde i tako steknu ugled i cenu.

Miloslav RAJKOVIĆ

Foto Dušan Babović