OLIMPIJSKA REVIJA
 

ISTORIJA OLIMPIJSKIH IGARA – OD OLIMPIJE DO PEKINGA (2)
 

PRETEČE KUBERTENA 

I pre slavnog Francuza,  rađanje nove olimpijske ere imalo je dugu predistoriju u Švedskoj, Grčkoj, Francuskoj, Austrougarskoj... 

Olimpijske igre antičkog doba, slažu se (i ne slažu) istoričari, ukinute su 394. godine. Bila je to neposredna posledica zabrane jednog hrišćanskog velikodostojnika (milanskog biskupa Ambrozija) paganskih kultova. Ima mišljenja da su se Igre održavale i posle te, poslednje godine vladavine cara Teodosija Velikog. Nisu bez osnova. Zevsov hram u Olimpiji spaljen je 426. godine, pošto je Teodosije Drugi naredio rušenje hramova i svetilišta stare “neznabožačke” religije.

Jedno je, međutim, sigurno, posle te godine najveće središte helenske kulture prepušteno je varvarima, prirodnim katastrofama i zubu vremena.

Sva slava obnavljanja Olimpijskih igara u naše vreme, ili bar njen najveći deo, pripala je francuskom baronu Pjeru de Kubertenu. Bez obzira na to da li je Kuberten svu tu slavu zaslužio i šta je sve u “Olimpijskim uspomenama” prećutao, na šta upiru prstom njegovi bespoštedni kritičari,  nesporno je u jednom trenutku, reklo bi se odlučujućem, preuzeo inicijativu i sve konce jednog novog sportskog pokreta koji se rađao na “otkopanim sećanjima” nemačkog arheologa Ernesta Kurcijusa držao u svojim rukama. Ipak, pre nego što kažemo koju reč više o samom “ocu” modernog olimpizma, samom činu obnove Olimpijskih igara i prvim  Igrama pod okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta, moramo reći da je rađanje nove olimpijske ere imalo dugu predistoriju. Njeni počeci u Engleskoj sežu u prve godine sedamnaestog veka, kada je kapetan Robert Dover u gradiću Kocvold 1604. organizovao “Olimpijske igre” kao svojevrsni protest protiv puritanizma koji se širio zemljom. Takmičarski program su činila konjička takmičenja, bacanje čekića i koplja, neka vrsta rukometa, igre sa velikim štapovima, rvanje...  I ove igre su, posle četiri decenije, poput antičkih, doživele zabranu (ovoga puta od puritanaca).

Pored Engleske, u kojoj doktor Bruks, posle vek i po od kapetana Dovera, organizuje “Olimpijske igre” u Šropšajru, koje će takođe trajati četiri decenije, i čije će pojedine ceremonijalne elemente (defile sportista, olimpijska himna, zastava) Kuberten kasnije ugraditi u spektakl otvaranja, uspomene na Igre u drevnoj Olimpiji oživele su i u Švedskoj, Grčkoj, Francuskoj i Austrougarskoj. Ono što nije pošlo za rukom švedskom pastoru i političaru Fredriku Bogoslausu von Šverinu, koji je krajem 18. veka zagovarao uvođenje fizičkog vaspitanja u svojoj zemlji i izneo ideju obnavljanja olimpijskih igra, učinio je profesor Gustav Johan Šartan sa univerziteta Lund. Šartan je u Ramlosi jula 1834. organizovao prve  “Panskandinavske olimpijske igre”.

U Grčkoj olimpijska ideja se budi sa oslobađanjem velikog dela zemlje od Turaka, a prve svegrčke igre sa statusom “obnovljenih” Olimpijskih igara održane su 1829. Tri decenije kasnije bogati bukureštanski Grk Evangelos Zapas finansira “Olimpijske igre” u Atini 1859, zatim 1870, 1875. i 1889. Na ovim “igrama” takmičili su se samo Grci (u trčanju, skokovima, bacačkim disciplinama i gimnastici).

Francuska je takođe, čitavih 60 godina, imala svoje “olimpijske igre” u Rondou pored Grenobla, čiji je seminar pohađao i opat Didon, koji će biti poznat po maksimi Citius, altius, fortius (brže, više, jače), ispisanoj iznad vrata škole u kojoj je predavao, a koja će postati deo savremenog olimpijskog nasleđa. Za uspostavljanje “olimpijskih igara” zalagali su se slavni Ferdinand Leseps, projektant Sueckog kanala, 1885,  Žorž de Sen-Kler, koga smatraju “ocem” francuskog sporta. Uspostavljanje “francuskih olimpijskih igara” tražio je u svojim člancima i Paskal Gruse, važna figura Pariske komune.

Sve te ideje, događaje i sportska strujanja sa predznakom olimpijski u svojoj zemlji i svetu Kuberten je pretočio u predavanje “Renesansa olimpizma” na Sorboni 25. novembra 1892.

Miloslav RAJKOVIĆ

BRAĆA VEREMEŠ - PALIĆKE OLIMPIJADE 

Među predolimpijskim takmičenjima modernog doba Palićke olimpijade (1880-1893) imaju posebno mesto. Organizovali su ih i finansirali braća Lajoš, Nandor i Bela Veremeš.  Na prvoj “Palićkoj olimpijadi” takmičari su se nadmetali u rvanju, skoku udalj i bacanju kugle teške 17,5 kg. Na drugoj, na programu je znatno veći broj sportova (boks, mačevanje, hodanje na 7 km, trke na 200 metara s preponama). “Palićke olimpijade” su više nego bilo koja druga slična oredolimpijska takmičenja, pa i ona u grčkoj, imala olimpijski karakter potonjih Igara.

Braća Veremeš su izgradila trkačku stazu sa tribinama, što je prvi atletski stadion na prostorima današnje Srbije. Lajoš Veremeš je, 1891, sagradio i prvu betonsku biciklističku pistu uloživši milion forinti i sportski hotel u kojem su takmičari imali besplatan smeštaj, ali je bankrotirao.
 

SLEDEĆI NASTAVAK - OSNIVANJE MOK 

 
Impresivna slika sa Olimpijade u Melburnu 1956.