OLIMPIJSKA REVIJA
 

ISTORIJA OLIMPIJSKIH IGARA – OD OLIMPIJE DO PEKINGA (3)
 

OTIMANJE O IDEJU 

Osnivački kongres 1894. označio početak nove ere. Kuberten optužen za svojatanje tuđih zamisli i kritikovan u štampi. 

Veliki amfiteatar Sorbone je rodno mesto Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), a otaxbina Francuska.  Gubitnik u ratnom sukobu sa Pruskom (1871), Francuska je dvadeset godina kasnije postala predvodnik  sportskog pokreta koji baštini istorijsko i duhovno nasleđe  panhelenskih igara u antičkoj Olimpiji. Idejni tvorac institucionalizacije olimpijskih ideja devetnaestog veka, koje su pale na plodno tle širom Evrope, bio je francuski   istoričar i pedagog Pjer de Fredi, baron od Kubertena, poznatiji kao Pjer de Kuberten (1863-1957).

Nesuđeni oficir i pravnik, Kuberten se  dublje zainteresovao za ideje olimpizma tokom trogodišnjeg studijskog putovanja po evropskim zemljama i Americi da bi proučio praktične efekte fizičkog vaspitanja u školama.. Kao „fanatični  kolonijalista“, prema sopstvenim rečima,  nije krio da je u nemačkom i švedskom modelu našao dobre uzore. Poraz od Pruske koštao je Francusku  ukidanja stajaće vojske pa je taj veliki hendikep mogla nadoknaditi samo unapređenjem fizičkog vaspitanja. U tom cilju osnovani su i Nacionalna liga za telesno vaspitanje i Udruženje atletskih društava.

Kubertenovo interesovanje za olimpijske ideje inspirisano je i arheološkim otkrićima u Olimpiji. Posvećuje im se bez ostatka.  Na svečanosti povodom petogodišnjice  osnivanja unije atletskih društava,  De Kuberten na Sorboni, 25. novembra 1892. godine, drži predavanje „Renesansa olimpizma“. Predavanje se poklopilo sa prvim finalom francuskog prvenstva u ragbiju između dva pariska kluba. Wegova  najava obnavljanja drevnih olimpijskih igara i sazivanje međunarodnog sportskog kongresa godinu kasnije nisu naišla na podršku javnosti. Kubertena to nije pokolebalo. Skup o problemima profesionalizma u sportu  na Sorboni (16-24. jun 1894), De  Kuberten je pretvorio u „osnivački kongres“ Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i olimpijskih igara u modernom ruhu. 

Kongresu je prisustvalo 79 zvaničnih delegata 49 sportskih organizacija  iz 12 zemalja  i posmatrači 21 države starog i novog sveta. Delegati su odlučili da  se takmičenja održavaju svake četvrte godine, da Atina bude domaćin prvih a Pariz drugih olimpijskih igara modernog doba. Za prvog predsednika MOK izabran je Grk Demetrius Vikelas, a za generalnog sekretara Pjer de Kuberten. Kuberten nije postao prvi predsednik jer je, nadajući se da će Pariz biti  prvi domaćin, predložio da MOK vodi predstavnik zemlje koja organizuje igre. To pravilo je kasnije promenjeno i osnivač modernog olimpizma je ostao na čelu MOK do 1925. godine, kada se povukao zbog bolesti.

Obnova Olimpijskih igara i osnivanje MOK nisu medijski propraćeni kako bismo to mi danas možda učinili. Ćutanje anglosaksonske štampe tumači se borbom „između vodećih zemalja Evrope za antičko nasleđe“, ali i svojevrsnom „osvetom“  De Kubertenu zbog „beskrupuloznog svojatanja“ tuđih ideja.  Dejvid K. Jang sa Univerziteta Florida tvrdi da  su moderne OI oživeli Evangelos Zapas (Grčka) i dr Vilijam Peni Bruks (u Britaniji). I u samoj Francuskoj  Kuberten je dan posle kongresa, zbog „beskrupoloznog svojatanja“ tuđih ideja, bio izložen podsmehu („Figaro“).

Na kongresu su formulisana prva Olimpijska pravila (preteča Olimpijske povelje) od šest članova. U drugom članu se na takmičenje pozivaju sportski savezi svih  „kulturnih zemalja“ a mogu da ih predstavljaju samo njihovi državljani, „kojima sport nije profesija“ (4. član), sem u mačevanju, čime je naglašen princip amaterizma.
 

MODERNI OLIMPIZAM - PETNAESTORICA APOSTOLA  

MOK je konstituisan pretposlednjeg dana kongresa 23. juna  1894. godine, a prvih 15 članova bili su:  Demetrius Vikelas (Grčka), baron Pjer de Kuberten i Ernest Kajo (Francuska ), vojvoda Mario Lučezi-Pali i grof D' Andria Karafa (Italija), Aleksej de Bukovski (Rusija), Artur Rasel, lord od Emptila i Čarls Herbert (Velika Britanija), Hoze Zubiaur (Argentina), Vilijam M. Sloun  (SAD),  grof M. de Busije (Belgija), Viktor Balk (Švedska), Ferenc Kemenji (Mađarska), Leonard A. Kaf (Novi Zeland), Jirži Gut-Jarkovski (Češka).  Svi prvi članovi MOK bili su iz zemalja osnivača. Naredne godine član je postao i Nemac Gebhart.

Zamišljena olimpijska trka na Jelisejskim poljima u Parizu
 

Sledeći nastavak: Atinski novi početak

Miloslav RAJKOVIĆ