Najbolji sportisti i ekipe u 2005. godini
 

24. decembar 2005.
NAJBOLJI: ŠEKARIĆEVA, VUJASINOVIĆ, MLADE KOŠARKAŠICE I VATERPOLISTI

Dvanaesti put obeležen je Dan Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore a pred velikim brojem sportista, sportskih radnika i prijatelja sporta proglašeni su najuspešniji sportisti i ekipe u 2005. godini.
Otvarajući ovu svečanost Vršilac dužnosti predsednika OKSCG Ivan Ćurković ocenio je 2005. godinu kao godinu u kojoj su postignuti dobri sportski rezultati, kao i godinu u kojoj je „naš Olimpijski komitet odbranio principe čistote i skoro vek organizovane olimpijske tradicije”.
 

Na osnovu predloga sportskih saveza Predsedništvo OKSCG odlučilo je da titula najuspešnije sportistkinje šesti put pripadne strelcu Jasni Šekarić, a da zvanje najuspešnijeg sportiste ponese kapiten vaterpolista Vladimir Vujasinović.
U konkurenciji ženskih ekipa priznanje OKSCG dodeljeno je ženskoj juniorskoj košarkaškoj reprezentaciji, dok su u muškoj bez premca najuspešniji svetski šampioni vaterpolisti.
Evo i obrazloženja odluka Predsedništva:

Jasna Šekarić, strelac Crvene zvezde, pobedila je na Evropskom prvenstvu, Mediteranskim igrama, Svetskom kupu u Minhenu, finalu Svetskog kupa, takođe u Minhenu, uz još dva srebra – na takmičenjima za Svetski kup u Fort Beningu i Minhenu.
Uz to, ispunila je normu za učešće na Olimpijskim igrama u Pekingu, svojim šestim Igrama, što je podvig bez premca u našem sportu.
Jasna Šekarić je, kako i dolikuje našoj najuspešnijoj olimpijki svih vremena, ujedno i prva od naših sportista koji su obezbedili učešće na Igrama 2008. godine...

Vladimir Vujasinović, vaterpolista Pro reka i kapiten Vaterpolo reprezentacije Srbije i Crne Gore, koja je osvojila titulu šampiona sveta, već godinama daje nemerljiv doprinos svim uspesima „plavih“. Proglašen je za najboljeg igrača Svetske lige i člana idealnog tima Svetskog šampionata.
 

Juniorska ženska košarkaška reprezentacija najavila je bolje dane naše ženske košarke na dva velika takmičenja. U osvajanju svetskog „srebra“ za igračice do 19 godina u Tunisu i evropskog „zlata“ za košarkašice do 18 godina u Budimpešti učestvovale su Tamara Radočaj, Iva Prčić, Maja Maljković, Zorica Mitov, Andrijana Knežević, Dunja Prčić, Vanja Ilić, Biljana Stjepanović, Miljana Musović i Jelena Čerina. U Tunisu, pomagale su im Dajana Butulija i Jelena Dubljević, a u Budimpešti Maja Milutinović i Sonja Petrović. Njihovi selektori bili su Zoran Kovačić (Tunis) i Željko Kovačić (Budimpešta).
 

Posebna priznanja OKSCG dodeljena su atletičaru, paraolimpijcu Milošu Grlici i Borislavu Stakoviću, istaknutom olimpijskom i košarkaškom posleniku.
„Atletičaru, paraolimpijcu Milošu Grlici, evropskom prvaku u bacanju koplja i sedmoplasiranom u petoboju, Posebno priznanje OKSCG dodeljuje se za izuzetan doprinos u popularizaciji bavljenja sportom uopšte, a posebno među osobama sa posebnim potrebama”, stoji u odluci Predsedništva OKSCG.
 

„Posebno priznanje Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, jednoglasnom odlukom Predsedništva, dodeljuje se istaknutom košarkaškom i olimpijskom pregaocu Borislavu Stankoviću”, stoji u obrazloženju odluke i dalje se navode reči predsednika MOK Žaka Roga: „Borislav Stanković je veliki zaštitnik olimpizma, mudar čovek sa puno karakternih osobina i svima nama je dobro poznat po svojoj privrženosti i odanosti sportu i društvu, po njegovom uzornom životu, po duhu koji je gajio za fer-plej, po zainteresovanosti za današnja mlada pokoljenja i po vrednosti personifikovanim u razumevanju ljudi, toleranciji, miru i solidarnosti”.

„Stanković je među prvim Evropljanima koji je dobio počasno mesto u Košarkaškoj kući slavnih u Springfildu, jer je njegovom zaslugom premošćen jaz između američke košarke i ostatka košarkaškog sveta, odnosno jer je 1992. upornim radom uspeo da američki "Drim tim" dovede na Olimpijske igre u Barselonu.
Posle uspešne igračke i trenerske karijere Borislav Stanković je bio član Predsedništva Košarkaškog saveza Jugoslavije i Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.
Za generalnog sekretara FIBE izabran je 1976. godine, za generalnog sekretara Asocijacije međunarodnih federacija sportova Letnjih olimpijskih igara 1983. a član Međunarodnog olimpijskog komiteta postao je 1988.
Prvim danom nove 2006. godine stalno članstvo u MOK zameniće počasnim i uvereni smo i dalje doprinositi promociji i afirmaciji olimpijskih ideala, kao i našeg sporta”, stoji u sažetoj biografiji Borislava Stankovića.
Priznanja najuspešnijim sportistima i dobitnicima Trofeja OKSCG uručivali su vd predsednika Ivan Ćurković, potpredsednik Snežana Lakićević Stojačić i generalni sekretar Predrag Manojlović.
Međunarodni olimpijski komitet ustupio je nacionalnim olimpijskim komitetima jedan trofej. To je Trofej MOK - „Sport i fer-plej“ koji se dodeljuje „Istaknutim ličnostima ili institucijama koje su tokom godine koja je na isteku, ostvarili značajne sportske rezultate i afirmisali principe sportskog ponašanja i fer-pleja, kako na sportskom borilištu, tako i oko njega“.
Predsedništvo Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore odlučilo je, a Međunarodni olimpijski komitet potvrdio, da Trofej MOK za 2005. godinu „Sport i fer-plej“ pripadne Iliji Petkoviću, selektoru naše fudbalske reprezentacije, učesniku Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine za negovanje fer i sportskog odnosa na terenu i oko njega.
Trofej MOK Iliji Petkoviću uručio je član MOK Borislav Stanković.

U prigodnom govoru povodom dana OKSCG v.d. predsednika OKSCG Ivan Ćurković osvrnuo se na 2005. godinu, sportske, organizacione i diplomatske uspehe našeg sporta i olimpijskog pokreta:

„Zadovoljstvo mi je da otvorim ovo naše poslednje okupljanje u 2005. godini. Svi vi ovde ste na neki način ljudi sporta, pa me to oslobađa obaveze da nabrajam sva ona dostignuća, koja mi daju za pravo da ocenim 2005. godinu, kao godinu u kojoj su ostvareni veoma dobri sportski rezultati.
Ono što posebno raduje, to je činjenica da su u ovoj godini naši mladi sportisti ostvarili brojna zapažena dostignuća, od kojih su neki pravi razlog za ponos i optimizam. Njihova darovitost je fascinantna, superiornost među vršnjacima uverljiva, perspektiva velika. Mi koji danas vodimo organizaciju sporta, treba da prihvatanje i napredovanje tih talenata smatramo svojom velikom obavezom.
Ako se njihova darovitost ne unapredi do internacionalnih visina, to moramo prihvatiti kao deo svoje lične i kolektivne odgovornosti.
Ali nisu samo rezultati na sportskim terenima ono što nas ispunjava zadovoljstvom. Učinili smo mnogo i na afirmaciji našeg sporta i, posebno, olimpijskog pokreta.
U 2005. godini, bili smo svedoci pokušaja da se našem olimpijskom pokretu nametnu teme i rasprave, koje bi naš olimpijski komitet udaljile od izvornih principa olimpizma.
Nismo dozvolili da neke druge ideje potisnu sportske vrednosti. Time je naš olimpijski komitet odbranio principe čistote i skoro vek organizovane olimpijske tradicije.
Sport je ostao neokrnjen, sport koji svi vi, ovde prisutni predstavljate.
Nije vreme ni mesto za dužu razradu te teme, ali samo da naglasim, da je malo olimpijskih pokreta u svetu koji se mogu pohvaliti da skoro čitav jedan vek nisu napravili ni jedan promašaj u negovanju olimpijskog duha.
Moram da naglasim da smo ostvarili ili obnovili vrlo bliske kontakte i saradnju sa velikim sistemom MOK na čelu sa predsednikom Žakom Rogom, kao i sa drugim svetskim i kontinentalnim sportskim asocijacijama.
Bora Stanković, koji je udario temelje poverenja u naš sportski pokret, Đorđe Perišić, Aleksandar Boričić, Predrag Manojlović, Siniša Jasnić, Alisa Marić, Nenad Lalović i Ivan Ćurković su birani, ili im je potvrđen mandat u visokim međunarodnim sportskim forumima. Naša sportska diplomatija, u nimalo lakoj godini, uvećala je naš ugled i uticaj.
Danas u Olimpijskom komitetu i pokretu u celini, vlada veoma dobra atmosfera, odnosi poverenja i saradnje, i to je jedan od vrednih rezultata koje smo postigli u 2005. godini. To nas ispunjava entuzijazmom i sigurnošću pred izazovima koji nas čekaju.
Moram da istaknem, takođe sa neskrivenim zadovoljstvom, veoma dobru saradnju sa državnim institucijama.
Jod najviših državnih funkcionera nailazili smo i nailazimo na veliko razumevanje kada su sport i sportisti naše zemlje u pitanju.
Tri stvari smatram ključnima i ne bih pravio razliku po značaju, a to su:– Zakon o sportu koji bi trebalo da bude usvojen početkom 2006. godine.– Značajno povećanje sredstava iz državnog budžeta za finansiranje i potrebe sporta, što je već urađeno.– I na kraju, olimpijcima koji su osvajali medalje za našu zemlju na Olimpijadama, sportistima koji su obarali i držali svetske rekorde u olimpijskim sportovima, imamo čvrsto obećanje, država će se odužiti i dodeliti im stalne mesečne prinadležnosti.
To je prvi put da se na ovim prostorima vodi i na ovakav način briga o onima koji su proslavili naš sport i našu zemlju, i ja u ime svih vas zahvaljujem na učinjenom i obećanom.
Poverenje sportskog sveta, države, međunarodnih institucija rezultat je toga što su nas razumeli, što nam veruju, pa nas zato i žele kao pouzdane i ozbiljne saradnike. Nas u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore to poverenje obavezuje i ja sam siguran da ćemo u godini koja je pred nama učiniti još više na afirmaciji našeg sporta.
Najvišim međunarodnom forumima bićemo cenjen i odan partner, najpre u negovanju jedne od najlepših i najvrednijih tradicija čovečanstva – a to je olimpizam.
Želim vam dobru i uspešnu 2006. godinu”, rekao je na kraju Ivan Ćurković.